Početna javna ponuda (IPO) je kada privatna kompanija prvi put izdaje akcije javnosti, prelazeći u status javne kompanije. Podmetači (obično investicione banke) procenjuju vrednost kompanije, određuju početnu cenu akcija i olakšavaju prodaju. Akcije kompanije se zatim trguju na javnim berzama.
IPO prolazi kroz definisane faze: priprema (finansijske revizije i usklađenost sa propisima), podmetanje (procena vrednosti i rizika), određivanje cena (utvrđivanje početne cene akcija na osnovu potražnje na tržištu), stabilizacija (podmetači mogu ponovo kupiti akcije radi upravljanja volatilnošću) i tržišna konkurencija (cena akcija vođena ponudom i potražnjom).
Za trgovce, IPO predstavljaju i priliku i rizik. Cene nakon IPO-a su veoma nestabilne—često naglo rastu ili padaju u odnosu na početnu cenu ponude. Ograničeni istorijski podaci o novo-javnim kompanijama stvaraju informacijsku asimetriju; cene mogu odražavati pompe umesto fundamentalne vrednosti, što dovodi do precenjivanja. Regulatorni zahtevi i troškovi usklađenosti mogu opteretiti rani učinak.
Za razliku od etabliranih akcija, tajming IPO-a je ključan. Rani investitori se suočavaju sa najvećom nestabilnošću; kasniji ulazak nudi bolju stabilnost cena, ali propušta potencijalne rane dobitke. Due diligence na osnovama kompanije, prospektu i tržišnim uslovima je neophodan pre trgovanja IPO akcijama.
