Eliotovi talasi je metoda tehničke analize koju je razvio Ralf Nelson Eliot 1930-ih, a koja tumači kretanje cena na finansijskim tržištima kao ponavljajuće, predvidljive cikluse vođene psihologijom investitora. Teorija pretpostavlja da se tržišta kreću u prepoznatljivim talasnim obrascima, a ne nasumično, što omogućava trejderima da prognoziraju potencijalne pravce cena i tačke preokreta.
Osnove analize Eliotovih talasa su obrazac od 5-3 talasa: pet impulsnih talasa se kreće u pravcu glavnog trenda, praćeno sa tri korektivna talasa koji se kreću suprotno od njega. Ovaj ciklus se ponavlja u različitim vremenskim skalama – ono što se vidi na minutnom grafikonu odražava obrasce na dužim vremenskim okvirima. Trejderi koriste ovu fraktalnu strukturu da identifikuju gde bi trend mogao da se završi i gde bi mogao da počne preokret.
Uobičajeni talasni obrasci
Teorija Eliotovih talasa identifikuje specifične tipove obrazaca koji pomažu trejderima da prepoznaju tržišne faze. Zig-zag obrazac stvara oštre, jasne strukture od tri talasa; ravni obrazac se kreće bočno sa korektivnim talasima slične dužine. Dijagonalni obrasci – klinasti oblici na početku (vodeći dijagonalni) ili kraju (završni dijagonalni) trendova – označavaju tranzicije u tržišnom zamahu.
Praktična primena u trejdovanju
Trejderi koriste Eliotove talase da identifikuju potencijalne nivoe podrške i otpora, prognoziraju obim korekcija i tempiraju ulaske u duže trendove. Međutim, metoda zahteva iskustvo: tumačenje talasa je subjektivno, različiti analitičari mogu brojati istu akciju cena drugačije, a talasni obrasci su manje pouzdani tokom ekstremne volatilnosti ili nepredvidljivih tržišta.
